понедељак, 02. јун 2014.


Svaki susret naših duša , ostavlja trag na nama.

.....



Onog trena kada sam ga ugledala ,znala sam da sam ga volela celog života.

недеља, 25. јул 2010.


Vec je kasno...
bilo je kasno i kada je pocelo...
Jedno moras znati..bio si jedini pravi...
osecam to..
U sustini kada se voli nije bitno..
da smo zajedno..
Vazno je imati srecu i cast...
doziveti takvo osecanje...

I cutanjem vise od reci kazes,
necujnim sapatom svijes se na moje srce
i rasipas nemirne misli tvoje...
Kroz bistrinu plavetnila,
ociju tvojih,dirnem li u snove tvoje?
Dotaknem li lutanja?Ozivim li strahovanja?
Probudim li nadu da sutra lepotu tvojih ociju ima???

Zelim da promenim svet..
na koja vrata da kucam,
da nadjem sebi lek,
put do tvoga srca...

Na koju stranu da legnem,
da tebe ne sanjam..
na koju nogu da ustanem
da te mislima ne proganjam..

Samo mi suza oko kvasi...
stalno se pitam gde si..
sa mislima istim stalno lezem..
Ujutru se s njima budim...
Zasto mi zivot stalno bezi..
smem li na koga da se ljutim..
Pusticu oluju da sve odnese...
necu nista da slutim..
zelim da prodje ovo nevreme..
sa mojim mislima ludim...

уторак, 08. јун 2010.

Nije lako pronaci reci kada treba opisati prijateljstvo kao sto je nase... sto je cudno kad se uzme u obzir koliko smo postali bliski...ponekad ni reci nisu potrebne..znamo sta osecamo..sta mislimo..kada sta treba reci..a sta precutati.. Zivo me zanima mozemo li uopste iskazati koliko su prijatelji vrijedni. Sta jedno prijateljstvo, a posebno ovakvo kao sto je nase, cini toliko posebnim? Znam koliko sam srecna sto imam takvog prijatelja...i samo bih da kazem da, ma sta se desilo, nikad neces biti sam jer ces uvijek biti moj prijatelj.
Zauvijek